Немањићи су средњовековна србска династија која је владала Србијом више од два века и која је ослободила највише србског становништва. Династија је добила име по свом оснивачу, Стефану Немањи и дала је укупно 10 владара. Немања је завршио своју владавину тако што се замонашио и добио име Симеон. Убрзо је отишао у манастир Хиландар на Светој гори, где је живео са својим сином Растком, који је добио монашко име Сава. Престо је оставио свом средњем сину Стефану, којег је његов брат Сава 1220. године у манастиру Жича крунисао за краља, па је Стефан добио надимак Првовенчани.
Годину дана раније свети Сава добио је самосталност за Србску православну цркву. Тако су два брата водећи Цркву и државу ударили темељ идентитета народа као србског и православног, идентитет који и данас након 800 година још постоји. Свети Симеон Мироточиви умро је и сахрањен у Хиландару. Послије 8 година Сава вади из гроба мошти свога оца целе и мирисне и преноси их у Србију у манастир Студеницу. Над очевим моштима Сава је помирио своју браћу Вук(ан)а и Стефана, који су се посвађали око власти.
Послије смрти краља Стефана владају његова три сина Радослав, Владислав и Урош. Владислав је из Бугарске пренио мошти свога стрица светог Саве и манастир Милешеву. Краља Уроша наследили су његови синови Драгутин и Милутин. Драгутин је познат по томе што је ослободио делове Босне и Срема. Милутин је владао 40 година и ослободио делове данашње Северне Македоније. Он је за престоницу изабрао град Скопље. За време своје владавине направио је сваке године по једну цркву широм Србије, али и у Бугарској, Грчкој и у Јерусалиму. Његове мошти налазе се у главном граду Бугарске Софији.
После Милутина влада његов син Стефан Дечански. Он је највећу борбу водио са Бугарима које је потпуно поразио у бици код Велбужда. Као велики борац у тој бици истакао се његов син Душан. Душан је наследио оца и 1346. године у Скопљу крунисан за цара. Он је ослободио највише нашег становништва у данашњој Босни, Хрватској Црној Гори, Албанији, Бугарској, Грчкој и Турској и тако направио највећу и најјачу државу на Балкану. Зато је добио надимак Силни.
Његов син, цар Урош, није био јак владар као отац, па је добио надимак Нејаки. У његово време држава се распала на неколико делова. У данашњој Грчкој владао је син Душановог брата Симеона (Синише) Јован Урош. Пошто ни он нити цар Урош нису имали деце, династија Немањића се угасила.
Међутим, може се рећи да су нови владари Србије ипак наследници Немањића по женској линији, јер је после цара Уроша на власт дошао кнез Лазар, чија је жена Милица била потомак Немањиног сина Вука (Вукана). Лазара је наследио његов син Стефан Лазаревић (Стеван Високи), а после њега владају Бранковићи, који су потомци Лазареве и Миличине кћерке Маре.
Немањићи су познати и по томе што је велики број њих одлазио у манастире да живе као монаси. Иза њих су до данас остали манастири које су градили: Хилендар, Грачаница, Студеница, Раваница, Жича, Милешева, Сопоћани, Ђурђеви ступови, Високи Дечани и многи други. Чудотворне мошти многих Немањића сачуване су у тим манастирима до данас. Србска православна црква је многе Немањиће потврдила за свеце.