Неки ће рећи да није потребно расправљати о истини јер је она и тако релативна и за свакога друкчија. Други ће рећи да се свака истина врти увијек око лажи, а ипак и највећа лаж мора у себи крити дио истине да би се могла „продати“. Свака лаж иде некако за нама. Бранимо се од ње у страху да ће нас стићи и открити оно најдубље у нама. Као неки страх суочавања са стварношћу, проблемима, али и љепотама које доноси. Од истине се побјећи не може, она је ту пред нама и само је питање времена када ће испливати на површину и изаћи на видјело. Често са собом носи сузе, разочарења и криво нам је што постоји. Питамо се ко ју је уопште измислио кад тако може уништити човјекову срећу, а понекад срушити и највеће снове. Међутим, истина је та која доноси најљепше тренутке, предивне осјећаје који изазивају топлину у срцу. Нема особе која ће према њој остати равнодушна. Ипак, најтеже је када јој у сусрет изађе лаж. Покушава је зауставити, стане јој на пут. Често људи и желе да вјерују у лаж мислећи да ће донијети нешто љепше, да ће побољшати ово вријеме у којем живимо. Можда и хоће, али само на тренутак. Понекад је тешко суочити се са истином. Понекад говоримо лажи како не бисмо повриједили особу до које нам је стало, а понекад и сами не желимо вјеровати у истину, у реалан свијет који нас чека када са себе скинемо свој највећи оклоп – лаж. Често нисмо ни свјесни колико ћемо особу повриједити, понизити када схвати да искрености нема. Говорећи истину и само истину можемо стећи праве пријатеље. Једино тако можемо завољети себе и друге и допустити другима да нас воле због нас самих и само на тај начин успјећемо да пребродимо сва искушења која нас чекају. Не говори се узалуд да је искреност највећа људска врлина. Све у свему, кад си на страни истине имаш најјачег савезника.
ПОЧЕТНА