- Здраво, Зоране. Кад сте дошли?
- Синоћ касно, око пола дванаест.
- Како сте путовали? Какво је било вријеме?
- Мало је падала киша у Словенији, иначе је било сунчано.
- Јесте ли спавали негдје?
- Преспавали смо у једном хотелу у Аустрији.
- А је ли гужва на путу?
- На хрватској граници је била гужва. Чекали смо два и по сата.
- До кад имате распуст?
- До 7. августа. Шест седмица траје.
- Како ти је у школи, какве имаш оцјене?
- Добро је, имам углавном јединице и двојке.
- Јединице?! Нећеш ваљда пропасти?
- Нее, дједе, у Њемачкој је јединица најбоља оцјена.
- Аа, тако. Значи добар си ђак?
- Па ето, трудим се.
- А који предмет највише волиш?
- Омиљени предмет ми је физичко васпитање.
- А који ти је најтежи?
- Математика.
- Тренираш ли фудбал?
- Да. И тенис и одбојку.
- Кад стигнеш све то?
- Уторком и петком имам фудбал, понедјељком тенис, а четвртком одбојку.
- Значи само сриједом си слободан?
- Нисам ни сриједом, идем у србску школу.
- Имаш ли другова и другарица?
- Имам. Најбољи друг ми је Мирко.
- Хоћете ли ићи на море?
- Да, идемо у Црну Гору.
- Е па лијепо, моћи ћеш да се купаш, да се сунчаш и да поцрниш.
- Да, једва чекам.

ПОЧЕТНА